Република Србија
Друго основно јавно тужилаштво у Београду

Шта је то споразум о признању кривичног дела?

Споразум о признању кривичног дела јавни тужилац и окривљени могу да закључе до завршетка главног претреса.

Иницијатива за закључење споразума о признању кривичног дела може да потекне од стране јавног тужиоца или од стране окривљеног и његовог браниоца.

Приликом закључења споразума о признању кривичног дела, окривљени мора имати браниоца ког може ангажовати сам или ће му истог поставити тужилаштво по службеној дужности.

Споразум о признању кривичног дела подразумева признање окривљеног да је учинио кривично дело које је предмет оптужбе и мора да садржи споразум о врсти, мери или распону казне или друге кривичне санкције, споразум о трошковима кривичног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинском захтеву уколико је поднет од стране оштећеног, као и изјаву странака о одрицању од права на жалбу против одлуке којом суд у потпуности прихвата споразум (осим права на подношење жалбе у случајевима који су таксативно предвиђени законом).

Окривљени, његов бранилац и јавни тужилац могу се споразумети и о одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела, као и о евентуалном прихватању неке од обавеза таксативно набројаних чланом 283. став 1. Законика о кривичном поступку, када је природа обавезе таква да се са њеним извршењем може започети пре подношења споразума суду, а могу се споразумети и у погледу имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног.

О споразуму о признању кривичног дела одлучује судија за претходни поступак или председник већа, у зависности од тога у којој се фази налази кривични поступак.

Суд у сваком конкретном случају одлучује о споразуму о признању кривичног дела, и у том смислу може:

1. Одбацити споразум уколико исти не садржи све обавезне елементе прописане Закоником о кривичном поступку или уколико није дошао окривљени који је уредно позван, а није оправдао изостанак;
2. Одбити споразум уколико дело које је предмет оптужбе није кривично дело, уколико је кривично гоњење застарело или уколико нема довољно доказа да је окривљени учинио кривично дело које му се ставља на терет или уколико није испуњен неки од услова за прихватање споразума;
3. Прихватити споразум и огласити окривљеног кривим уколико утврди да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело и да је свестан свих последица закљученог споразума, као и уколико постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело, те уколико је предложена кривична санкција у складу са законом.

Уколико суд решењем одбије споразум о признању кривичног дела, по правноснажности наведеног решења, споразум о признању кривичног дела и сви списи у вези са њим уништавају се у присуству судије који је донео решење и о томе се саставља записник, а поступак се враћа у фазу која је претходила закључењу споразума, и у даљем току поступка не може учествовати судија који је донео решење којим се одбија споразум о признању кривичног дела.

Aktuelnosti

Притвор

Друго основно јавно тужилаштво је након саслушања осумњиченог Н.Г. због кривично ...

Још ефикасније борба против насиља у породици

Друго основно јавно тужилаштво у циљу још ефикасније борбе против насиља у пород ...

ДРУГО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО УСПЕШНО ОКОНЦАЛО РАД У 2016. ГОДИНИ

Друго основно јавно тужилаштво, по последњим подацима, има укупно 87 запослених ...

TУЖИЛАШТВО ТРАЖИ ПРИТВОР ЗА НАСИЛНИКА

Друго основно јавно тужилаштво, након саслушања А.М. осумњиченог за насиље према ...